У вези са грађевинским процватом на тржишту некретнина и изградњом гигантских пројеката у емирату у Дубаију, започето 2002. године, у земљи се појавио монструозан број компанија за продају некретнина и инвеститора који желе да набаве некретнине.
Допуна тога била је брза продаја стамбеног и пословног простора одмах по најави почетка резервације, а огромне линије купаца смјестиле су се на вратима канцеларија инвеститора од раног јутра како би купили бар неке просторије, као и предузетни грађани који су добро зарађивали продајући своја места у таквим редовима.
Штавише, цијене некретнина нагло расту од почетка грађевинског процвата, од тренутка подношења захтјева за резервацију стамбене јединице, а број шпекуланата, који профитирају готово од двоструке разлике у цијенама, премашио је број стварних купаца који су требали да купе ово становање. Дакле, велики број таквих шпекуланата резервисао је јединице некретнина у многим најављеним пројектима, а не само да им ова имовина није била потребна, већ нису имали ни средства потребна за плаћање пуних трошкова. Шпекуланти су једноставно уплатили прве рате у нади да ће моћи да приуште плаћање пуне цене за један комад некретнина након што препродају други и, на тај начин, врате потрошени износ са двоструком накнадом за себе, јер улажу у емират Дубаија, где је мирно и сигуран тамо где просперитет и стабилност владају под надзором Његовог Височанства шеика Мохамеда бин Расхида Ал Мактоума, потпредседника, премијера УАЕ и владара Дубаија (нека му Аллах продужи дане и омогући здравље и благостање).
Вриједно је напоменути да је емират у Дубаију процвјетао за вријеме владавине шеика Мохамеда и постао један од омиљених градова многих људи широм свијета. Овде грађани УАЕ и хиљаде људи из других земаља живе у миру и хармонији, о чему многе друге државе УН нису ни сањале. Упркос етничким и културним разликама, сви становници Дубаија уживају у сигурном животу, без пореза и накнада, угодном и просперитетном окружењу, високим стандардима и квалитету живота, фер законима и независним судовима, професионалној полицији, високој технологији, једноставном и лаганом канцеларијском послу. , традиционално гостопримство и одсуство дискриминације страних држављана од стране локалних становника.
Захваљујући својим најистакнутијим пројектима, емират Дубаија више пута се појавио на страницама Гуиннессове књиге рекорда. Такви пројекти, уз многе друге, на пример, били су највиши небодер на свету - Бурј Кхалифа ("кула Халифа", названа по садашњем председнику УАЕ, шеик Кхалифа бин Заиед Ал Нахиан), два острва "палми", створена од човека - Палма Јумеирах и Тхе Палм Деира, Бурј Ал Араб (Арапски торањ), хотел Атлантис и метро Дубаија.
Међутим, шпекуланти су непрестано зависили од невероватног поскупљења које је варирало између вредности јединица некретнине, која је била прописана купопродајним уговорима, и продајне цене исте некретнине у тренутку коначног пуштања у погон, па су зато резервисали количину некретнина многоструко већу од њихових стварних потреба и финансијске могућности. Од банака су узимали кредите за уплату аванса за период у зависности од његове брзе продаје, током којег је било могуће добити двоструко више од већ плаћеног.
То је довело до наглог раста цена за све главне некретнине које су у више наврата препродане, а сваки нови власник сматрао је својом дужношћу да подигне постојећу цену за новог купца. То је трајало све док тржиште некретнина није засићено. Продаја је престала и шпекуланти су морали да размишљају како ће сада платити вредност некретнина које су резервисали, јер су чекови за преостала новчана плаћања већ били издати програмерима, а они су журили са плаћањем. Шпекуланти су започели потрагу за рупама у тренутном законодавству с циљем раскида закључених уговора о купопродаји и враћања већ уплаћеног новца (у најбољем случају) или барем уштедења оног дела новца који би се још могао осигурати. Већина компанија за продају некретнина престала је са праксом да немају преостале цене за продате јединице некретнина и, на тај начин, обуставила плаћања кооперантима и плаћања грађевинског материјала и опреме.
Тада је дошло време да његово височанство шеик Мохаммед бин Расхид Ал Мактоум, владар Дубаија, стави ред у сектор некретнина и законски регулише права и обавезе страна (и инвеститора и програмера). Његово височанство шеик Мохаммед издао је Закон бр. 13 из 2008. године, који се односи на организацију прелиминарних правила за уређивање у сектору некретнина у Дубаију, чији су ставови и одредбе касније допуњени Законом бр. 9 из 2009. Након тога, његов висости шеик Хамдан, престолонаследник и заменик владара Дубаија, као и председник Извршног већа Дубаија, донели су законодавне акте од 14.2.2010. Најважније одредбе ових измена закона била су појашњења шта да се ради у случају већ продатих програмере инвеститорима у јединице за некретнине, како би избегли штету, и обавезују програмере да се региструју у Дубаи Ланд Департмент продаји свих некретнина у изградњи или само и цртежи показују све потребне карактеристике, као и све јединице већ продато некретнина је у изградњи у време закона.
Закон јасно дефинише рокове за регистрацију (60 дана) и предвиђа санкције за несолвентност у одсуству регистрације имовине, ради подржавања гарантованих права купца, који мора бити сигуран да не стиче имовину која још није изграђена или имовину компаније, Ако будете виђени у превари или са било којим илегалним посредником, према томе неће претрпети непотребне губитке.
Закон такође предвиђа да се утврђивање инсолвентности примењива у сваком случају ако имовина није првобитно регистрована, али ако се регистрација догодила након наведеног периода, онда се неће сматрати неважећом; уместо тога, програмер ће морати да плати казну за кашњење у регистрацији. (Врховни суд у Дубаију, који надгледа спровођење овог закона, потврдио је исту дефиницију у својој одлуци бр. 222009 од 24.4.2010.).
Закон такође забрањује генералним програмерима или кооперантима да започну изградњу пројекта и продају јединице некретнина које се налазе на цртежима док не добију земљишну честицу и не добију грађевинску дозволу, а по завршетку пројекта, закон захтева од програмера да одмах пријави своју имовину по пријему потврде о завршетку. У овом случају купац добија право да региструје јединицу некретнине на своје име након што достави информације о правилном извршавању свих обавеза из уговора о продаји, као што је одређено у закону о закључењу уговора између програмера и брокера, помажући му у продаји. Закон такође указује на обавезе свих заинтересованих страна које се не могу прекршити; дата су додатна појашњења како да се изјасни о раскиду уговора у случају неиспуњења обавеза плаћања; и такође објашњава шта треба урадити ако се продата земља не подудара са оном наведеном у уговору. Законом су прописане акције Департмана за земљиште у вези са програмерима и брокерима у случају кршења споразума и преноса спорних питања надлежним органима.
Влада Дубаија издала је сет основних правила у вези са регулацијом сектора некретнина, објашњавајући акције, права и обавезе сваке од страна од тренутка продаје некретнина у оквиру пројекта до краја изградње, пуштања у рад и коначне регистрације имовине. Све ово поново чини тржиште некретнинама стабилним и претвара Емирати Дубаи у оазу, радо позивајући све, а истовремено штитећи права било ког грађанина земље и странца.
