Ексклузивни интервју са председником Републике Казахстан Нурсултаном Назарбајевим Издавачкој кући Руски Емирати.
Поштовани Нурсултан Абишевич, пре почетка интервјуа, хтео бих да вам захвалим на прилици да се састанем са вама и поставим неколико питања.
Одговарајући на питања представника локалне штампе, довољно сте се дотакли теме глобалне економске кризе. У вези с тим, хтео бих да питам у којој мери је криза захватила Казахстан? Које антикризне мере предузима руководство Казахстана? Шта се ради да би се осигурало да негативне последице кризе утичу на новчанике грађана Казахстана што је мање могуће?
Прво, криза је захватила све земље. Ово је глобална криза и Казахстан, као део глобалне економије, није могао да је избегне. Пре тога, било је и глобалних криза, на пример, кризе 30-их. Тада, међутим, Совјетски Савез није утицао на ову кризу, пре свега зато што СССР није био толико интегрисан у светску економију. Данас је ситуација потпуно другачија. У посљедње вријеме више пута сам говорио о главном разлогу тренутне кризе - то је долар, који тврди да је свјетска валута. Али данас је већ јасно да је престао испуњавати захтеве садашњости. А све зато што је долар недемократски издавач. Ово је велика грешка, нада се САД-у. Једна држава штампа доларе, али као резултат, сви имају проблема. Ситуација је недемократска, неконкурентна и неконтролисана. Данас подмирујемо трошкове таквог система. То кажем да бих разумео да је немогуће носити се са кризом у једној земљи. Потребне су нам координиране акције свих влада света. Пре свега, потребна је радикална реорганизација постојећег монетарног система. Да, могуће је створити регионалне резервне валуте, како то данас нуде, са колективним центрима за емисију. Али то не би требао бити циљ. Ако је ово ограничено, ситуација може бити само погоршана. Потребна нам је једна глобална свјетска валута кроз коју регионалне валуте могу радити. Можда је под окриљем УН-а. Не можете без њега. Као председник Казахстана дошао сам са таквом иницијативом и већ је јасно да је идеја нашла подршку у најозбиљнијим круговима.
Што се тиче Казахстана. Кризни феномени досегли су нас раније него у многим другим земљама, давне 2007. године. То нам је дало шансу да почнемо са спровођењем антикризних програма и пре него што је криза попримила глобални ниво. Већ тада је постало јасно да оно што се дешава у глобалном банкарском систему личи на пирамиду. Чак и тада, на пример, усвојили смо закон који од сада неће дозволити да се исто уради у Казахстану.
Даље - неки су нас замерили што смо стезали новац и не трошимо га. Али данас, захваљујући нашим акцијама, Казахстан има сигурносни јастук, посебан фонд. Ово је Национални фонд, свињац, који је од нафте добијао вишак профита. Размислили смо о томе једном од првих на пост-совјетском простору, 1992. године, и створили фонд 2000. године. У Русији такође постоји такав фонд. Стога је ситуација у Русији и Казахстану данас боља од већине суседа. Данас имамо извор финансирања за проблематичне секторе економије. Новац је био потребан за подршку малим и средњим предузећима - они су га добијали. Било је проблема са становањем, хипотеком - дали су. За пољопривреду - дали су. Ово је у великој мери смањило утицај негативних фактора. У 2009. и 2010. години повећаћемо пензије и социјална давања за 25-30 процената, а државне бенефиције ћемо повећавати за око 10 процената годишње.
Дакле, не сумњам да заједничким напорима, и на међународној сцени и унутар Казахстана, можемо да се носимо са кризом, Казахстанци могу да буду сигурни у будућност.
Нурсултане Абишевич, своју радну и политичку каријеру започели сте у Темиртауу, у Металуршком комбинату Караганде. У истој фабрици сам радио 12 година. Поставит ћу питање које ме лично занима - да ли ће ова компанија имати други живот, је ли криза промијенила планове инвеститора? И друго питање - шта се данас дешава са индустријом у Казахстану, каква је општа инвестициона клима?
Из Темиртауа? Земљани, дакле. Стога бисте требали знати да су у Темиртауу изградили и већ покренули ваљаоницу. Покренута је линија за непрекидно ливење челика. То, наравно, није довољно, и тренутно смо постигли договор да ће се уз стару изградити и нова металургија.
фабрика. Ово ће повећати производњу са садашњих 5,5 милиона тона на 10 милиона тона ваљаног челика годишње. И док инвеститор не напусти своје планове.
Што се тиче индустрије у целини, овде у Уједињеним Арапским Емиратима већ сам говорио о томе која подручја већ развијамо и које планирамо даље развијати. То би требало да буду продукције које ће обезбедити дубоку прераду природних ресурса који су доступни у Казахстану, а то су хемија, петрохемија, производња нафтних деривата, металургија, машиноградња и производња опреме за транспорт, нафту и гас и пољопривреду.
Немогуће је све набројити, испричаћу неке од најзанимљивијих.
Настављамо низ великих инвестиционих пројеката у петрохемијском сектору, као што је, на пример, изградња петрохемијског комплекса у Атирау.
У Павлодару је у фази друга фаза казахстанског постројења за електролизу производње алуминијума. Планирано је да се произведе до 600 хиљада тона алуминијума годишње.
Имамо велике планове за вађење и прераду фосфорне руде. Казахстан има своје велике доказане резерве ове сировине и сада смо у току преговора о њиховом развоју и изградњи објеката за даљу прераду у циљу добијања ђубрива за пољопривреду, укључујући и за извоз.
Схватајући да примена ових пројеката може довести до несташице електричне енергије, предузимамо кораке у том смеру како не бисмо имали проблема у будућности.
Да би се покрио недостатак електричне енергије на југу Казахстана, планира се изградња термоелектране Балкхасх укупног капацитета 2640 мегавата - 660 мегавата за сваки од четири електрана. Процењени трошак пројекта је 4,5 милијарди америчких долара, од којих ће неки бити додељени из националног фонда за социјалну помоћ, а неки ће бити покривени од стране страног инвеститора, као и привлачењем кредита и позајмица.
Планирана је изградња трећег агрегата електране Екибастуз. Ово ће повећати капацитет станице на 1520 мегавата. Планирано је да се привуче финансирање преко Европске банке за обнову и развој, као и преко Евроазијске развојне банке.
Поред тога, изградња хидроелектране Моинак снаге 300 мегавата на реци Цхарим у региону Алмати је у пуном јеку.
Желио бих да скренем пажњу на почетак реализације највећег инфраструктурног пројекта - аутопута „Западна Кина - Западна Европа“, од којег ће 2.700 од 8.400 километара проћи кроз Казахстан. Цена пројекта је 7,5 милијарди америчких долара. Да бисмо учествовали у овом пројекту планирамо да привучемо Азијску развојну банку и Европску банку за обнову и развој, као и бројне велике финансијске институције, нарочито Исламску развојну банку.
Наравно, много се пажње посвећује пољу енергетских ресурса. На пример, планира се појачати напоре на спровођењу пројекта Каспијског гасовода, чији ће 1.200 километара проћи кроз Казахстан. Преговори о гасоводу до Кине су завршени.
Не заборавите на пољопривреду. Данас нам није довољно да је Казахстан међу првима по извозу брашна и жита. Ово је добро, али није довољно. Улажемо напоре да створимо сопствену базу за прераду у Казахстану - савремени товни комплекси и постројења за очување поврћа. Планирамо да то зрно, које због свог лошег квалитета не би било могуће користити у његове намене, пошаљемо у посебна постројења за производњу етанола. Ово ће бити иновација у нашем енергетском програму. Друга наша имовина је силицијум. Казахстан има огромне резерве ове сировине, која се користи за производњу метала и полиметалног силицијума, који се заузврат користи за производњу соларних панела. Дакле, поред традиционалних индустрија за Казахстан, развијамо и друга подручја, превасходно значајна. Планирано је да се у Казахстану створе посебни технолошки паркови, у којима ће радити компаније из области информисања и високе технологије.
Дакле, као што видите, нико није заборавио на индустрију због кризе, Казахстан се самопоуздано креће напријед, укључујући и у погледу реализације свог потенцијал улагања.
Издавачка кућа Руски Емирати изражава искрену захвалност Аскару Мусинову, ванредном и опуномоћеном амбасадору Републике Казахстан у Уједињеним Арапским Емиратима, као и целом особљу амбасаде за помоћ у уређивању интервјуа
