ПРЕДСТАВНИК ЈЕДНОГ ОДНОСНИХ ДУБАИ ПРЕЗИВА МАХА ГАРГАСХ ВИШЕ ОД ЧЕТВРТА ВИЈЕКА БИЛО ЈЕ НА СВЕТУ КАМЕРЕ ЦИНЕМА, ИСТРАЖУЈУЋИ КУЛТУРУ ЉУДИ У РАЗЛИЧИТИМ УГЉЕНИМ СВИЈЕТИМА. КАО ЗА неколико ГОДИНА, ПОСТАЈЕ ЈЕ ОДЛУЧИЛО ДА ПРЕНОСИ ЗБИРНУ ПЛОЧУ НА ПАПИР И РАЗУМИЈЕЛО ЊИХ У ОБЛИКУ НОВОСТИ О ЖИВОТУ ЊИХОВИХ ЕМИРАТА. О КРЕАТИВНОМ ПРОЦЕСУ, ЕВОЛУЦИЈИ ВРЕДНОСТИ И НЕКРЕТНИНЕ ДА КАЖЕ ИСТИНУ НОВЕЛИСТИ ЈЕ У ИНТЕРВЈУУ РУСКИМ ЕМИРАТИМА КАО.
Мадам Мацх, зашто сте после толико година изменили своју филмску камеру на оловку и папир?
Маха Гаргасх: Као што знате, многи моји програми били су посвећени култури и прошлости нашег региона. Више од пола века сакупљао сам много занимљивих прича које сам морао да поделим са светом. Али, нажалост, телевизијски формат није дозволио да се превише загуши у детаље. Требао је другачији облик.
Друго, схватио сам да је окретни корак скока Емирата у будућност заборав традиције - данашња деца не познају историју своје земље, њихово порекло, чак заборављају језик. Имао сам сјајну прилику, како кажу, убити две птице једним каменом - да поставим фасцинантну парцелу у занимљивом облику и да то испричам свима. Овај облик је изабран роман ...
Међутим, пишете на енглеском и често кажете да сте своје романе обраћали западњацима ...
Маха Гаргасх: Ово је прилика, с једне стране, да се обратимо широј публици, а са друге, да нашу културу представимо западњацима који живе близу нас у Дубаију, али о нама готово ништа не знају. Рекао бих да сам заплет прилагодио публици која говори енглески језик како се не би заљубили у националне карактеристике и осећали се угодније.
Главни јунак вашег првог Гецко романа је млада девојка Нура из малог приморског села, са судбином типичном за њену генерацију. Данас се живот променио. И како се променила судбина Арапкиње?
Маха Гаргасх: Пре свега, универзална судбина арапске жене не постоји - свака земља намеће своје особине свом животу. На пример, ако говоримо о заљевским земљама, жене овде никада нису биле потлачене, већ, напротив, увек су водиле активан стил живота и играле важну улогу - и у кући и у породици. И данас су сва врата отворена пред нама - владари потичу жене да се развијају и расту.
Које су приче и хероји са ваше тачке гледишта данас потребни модерној литератури?
Маха Гаргасх: Добре приче које ће се саме развити у занимљивим епизодама ...
Мислиш да не контролишеш своје ликове?
Маха Гаргасх: То није могуће. Моји хероји живе свој живот и поштују законе живота. Ако се умешам у њихов живот и почнем саосећати једни с другима, изгубит ћу осећај објективности.
Да ли се ослањате на осећај правде када радите на књизи?
Маха Гаргасх: Наравно, правда је велика мотивација за читаоца. Али у романима морају постојати универзални појмови - љубав, пријатељство, љубомора, закони преживљавања. Карактеристично за читаво човечанство, није ограничено специфичностима нашег региона. Само им дам локални додир.
Успут, у вашим романима се налазе романтичне љубавне приче о којима још није уобичајено да се гласно говоре ...
Маха Гаргасх: Љубав је веома важна у животу, у свим аспектима. Или ћете научити да то контролишете, или ће вас излудити. Али, наравно, пуно ћете изгубити ако живите живот без љубави.
Други роман, „То, оно друго“, посвећен је породици Емирате „несрећна на свој начин“. Радња се одвија у Дубаију средином 90-их. Ако пишете романе за извоз, зашто нисте описали узорну породицу?
Маха Гаргасх: Нико не занима читање савршених прича - читаоцу су потребни сукоби, посебни ликови и испреплетене приче. То је разлог ...
Други роман је значајно тежи од првог ...
Маха Гаргасх: И добио је много контроверзније критике од читалаца ... Ликови су сложенији и, иако је друштвени оквир постао много слабији, ликови се и даље боре са околностима.
Шта је са вашим трећим романом?
Маха Гаргасх: Још је у фази избора идеја. Не могу да седнем и почнем да пишем док не видим причу од почетка до краја, не осећам сукоб. Страст према причи није довољна - требате видети будућност и бити сигурни да је ваша књига прочитана до краја.
Која је ваша омиљена фаза рада на књизи?
Маха Гаргасх: Уређивање рукописа Кад је роман спреман, ви размишљате само о козметичким променама. И, наравно, избор корица - тада постоји осећај да већ у рукама држите сопствену књигу.
Како видите сретан крај емиратског романа?
Маха Гаргасх: Увек мора постојати нада за најбоље.
Интервјуисала Наталиа Реммер
